Током три дана сајма метала високих перформанси у Јапану, материјал који се најчешће прелиставао на НАВИ Титаниум штанду није била брошура о производу, већ стандардна упоредна табела. Био је то лист величине А3, са ЈИС оценама и типовима наведеним на левој страни, АСТМ и ЕН еквивалентима на десној страни, повезаним стрелицама у средини, а сви углови су били са ушима. Водећи техничар је рекао да је ову табелу најтеже припремити и да је највреднија ствар за ову изложбу – јер је прво питање које јапански клијенти скоро увек постављају: „Којем ЈИС разреду одговарате?“
Ова преписка сама по себи није компликована; оно што је сложено лежи у основним уобичајеним разликама. Јапански систем индустријских материјала усредсређен је на ЈИС. Чисти титанијум је класификован у типове 1, 2, 3 и 4 према ЈИС Х 4600, углавном на основу затезне чврстоће и садржаја нечистоћа, што одговара АСТМ Б265 разредима 1 до 4; најчешћа легура титанијума, Ти-6Ал-4В, наведена је као 60 типова у ЈИС-у и степен 5 у АСТМ. Бројеви се поклапају, али број корисника не брине. Оно што они заиста желе да знају је да ли оцена коју цитирате може поуздано да пружи перформансе потребне на њиховим цртежима и да ли имате јасан механизам за мале флуктуације између серија.


Тако је разговор брзо прешао са „шта је то“ на „како то осигурати“. Следећег јутра, менаџер набавке из компаније која подржава делове за ваздухопловство је сео и прво затражио сертификат о узорку материјала, затим је питао како се број серије пећи и записи о термичкој обради носе заједно са робом, а затим је поставио детаљније питање: „За листове са истим бројем пећи, након ваљања у различитим правцима, како контролишете разлике у механичким својствима?“ Технички колега није избегао питање, објашњавајући однос између правца ваљања, система жарења и анизотропије, и искрено је објаснио који су индикатори наведени у стандардима, а који су строго интерно контролисани. После слушања, одговорна особа је затворила белешке и рекла: „Јасно сте објаснили границе“, а затим је оставила визит карту.
Друга тема о којој се често разговарало је систем премаза за титанијумске аноде. Многе јапанске компаније које су присуствовале биле су у фази пословног распореда за електролизу водоника и воде, и биле су посебно осетљиве на анодну страну унутар електролизера. Инжењер из компаније за опрему дуго је стајао испред кабине, зурећи у два тамна ММО узорка, питајући о стопи бестежинског стања премаза под еволуцијом кисеоника и кривој повећања напона ћелије. Тим није представио фразу о „дугом животном веку“, већ скуп условљених експерименталних података: под специфичном густином струје и средњим условима, након колико сати непрекидног рада, за колико мВ се повећава напон ћелије и на ком нивоу премаз губи на тежини. Друга особа је постављала питање за питањем, на крају питајући: „Шта ако се моји услови рада разликују од оних које сте тестирали?“ Технички колега је одговорио: „Ови подаци су само за референцу. Можемо да извршимо верификацију мале серије на основу ваших радних услова.“ Овај одговор је очигледно био уверљивији од било каквог обећања, јер оно што је тада изнео био је захтев за узорком, а не попуст.


Трећи неизбежни детаљ био је проблем чврстог приањања вијака од легуре титанијума. Сет мотоциклистичких вијака на штанду је првобитно био само за демонстрацију способности обраде, али је привукао неколико купаца прецизних машина да зауставе и зауставе. Један од њих је директно питао: "Како решавате заливање навоја Ти-6Ал-4В?" Ово питање је постављено врло стручно - легуре титанијума имају тенденцију да развију спајање хладног шава са сличним материјалима током монтаже, што је добро познат проблем у индустрији. Одговори тима покривали су планове површинске обраде, избор премаза за подмазивање и под којим условима монтаже се морају користити агенси против заплена. Говорили су јасно и нису то упаковали као „наше власнички занатство“. Купац је климнуо главом након што је чуо и рекао да су користили производе неколико компанија: „Мало их није тако једноставно.
После три дана, углови референтне табеле формата А3 на штанду су били зацрњени, са много напомена оловком, које су све снимљене на лицу места када су муштерије постављале питања. На дан демонтаже, технички колега је пажљиво пресавио папир и ставио га у своју личну фасциклу. Рекао је да се ова ствар не може бацити; морао је да преправи комплетнију верзију када се вратио, додајући ЕН и ГБ да би направио упоредну табелу која покрива главна тржишта. Вођа тима је питао зашто толико цени табак, а брзо је одговорио: „Зато што клијент није питао шта имамо, већ шта можемо да парирамо“. "
Воз од Макухарија назад до центра Токија био је препун; већина аутомобила била је попуњена колегама који су се тек повукли са изложбе, сваки са смотаним постерима угураним у џепове одела. Технички колега се наслонио на врата, држећи у руци фасциклу са документима. Иза прозора је била Чиба ноћ, са редовима складишта и логистичких центара који су клизили поред његових очију. Одједном је помислио да су те титанијумске плоче које су полазиле из кинеских лука вероватно биле отпремљене све до складишта у Јапану, затим исечене, умотане и спаковане у неки ћошак комада опреме невидљив никоме. А оно што им је омогућило да стигну тако далеко је често била та нарушена табела поређења.

