У Јекатеринбургу у јулу дани су смешно дуги. У десет увече напољу је још ведро, а лишће на брезама крај прозора бледо сребрно од ветра. Ни људи који шетају улицама не журе да иду кући. Тим НАВИ Титаниум слетео је на аеродром Колтсово касно увече 5. јула, а рано следећег јутра је морао да почне да се поставља у изложбеној сали. На путу од аеродрома до Екатеринбург-ЕКСПО-а, десна страна прозора аутомобила била је пуна бескрајне тамнозелене боје, а возач је, говорећи не баш течним енглеским, рекао да је то Урал, „Наш град је на овој страни планина.“
У 10 часова 6. јула свечано је отворена 16. Међународна индустријска изложба ИННОПРОМ. Све четири изложбене хале биле су у пуном јеку и у потпуности су испуниле простор од 50.000 квадратних метара. Према званичним подацима, учествовало је преко 850 компанија, 24 руска региона поставила су колективне штандове, а поређано је 5 националних павиљона (Индонезија, Казахстан, Узбекистан, Киргистан, Белорусија). Тема ове године била је „Индустрија 360: Производња без граница“, са Индонезијом као почасним гостом. Шетајући главним пролазом, прве ствари које вам упадају у очи су џиновски точкови и погонске компоненте тешке машинерије, затим низови индустријских робота, а даље у одељку за металургију и нове материјале - штанд НАВИ Титаниум-а је управо у тој области.


Сам штанд није огроман, широк око четири метра, са минималистичком поставком: хладно ваљана плоча од чистог титанијума наслоњена на сталак, сјајни Ти-6Ал-4В штап који лежи на постољу, два ММО узорка титанијумских анода са тамним премазима на сомоту, а у близини мала кутија од титанијумске легуре и комад титанијумске цеви учвршћен. За мање од двадесет минута након отварања стигао је први посетилац. Био је процесни инжењер из машинске производне компаније, у својим четрдесетим, носио је похабану бележницу, а прво питање које је поставио било је о ударној жилавости легура титанијума под условима од минус 40 степени. Питање је било изузетно професионално, а технички колега у пратњи је упоредио снагу и жилавост Ти-6Ал-4В на ниским температурама са неколико алтернативних материјала и такође објаснио деградацију перформанси у зонама завара. Посетилац је слушао и бележио, и на крају упитао: 'У вашим сертификатима о материјалима, да ли су испитивања на удар на ниским температурама рађена за сваку серију или су само узорковани?' Технички колега је искрено одговорио да је узорковано, али по наруџбини могу да се ураде додатни тестови. Климнуо је главом и рекао: 'Тај одговор ми одговара.'
Послије поднева, како се повећао проток људи, привремено је блокиран пролаз за секторе металургије и нових материјала. Након што је сео менаџер набавке једне металуршке компаније, прво је питао не за цену, већ за извор сунђерастог титанијума, да ли је метод топљења вакуумски самопотрошни лук (ВАР) или расхладни слој електронским снопом (ЕБ), а затим је питао за опсег флуктуација компоненти између серија. Иза ових питања стајала је врло практична брига: Русија има дубоке темеље индустрије титанијума, а купци су навикли и на добре и на неквалификоване материјале. Њихов начин одабира добављача није оглашавање, већ то да ли можете детаљно објаснити процес. Технички колега је објаснио један по један ланац топљења, ковања, ваљања и жарења. Када је дошло до ултразвучног тестирања, друга страна је изненада прекинула: „Да ли ваш стандард за детекцију грешака одговара ГОСТ или АСТМ?“ Овај разговор је заиста дошао до тачке.


Око 15 часова дошао је представник компаније за енергетску опрему са нацртима, питајући се о животном веку премаза титанијумских анода у сценаријима за третман хлор-алкала и воде. Он је раширио цртеже на штанду, показао на анодну страну електролизера и рекао да раде низ надоградњи опреме, а да су рокови испоруке оригиналних добављача анода били нестабилни. Тим није журио да цитира; прво су питали за медијум, густину струје и радни ритам, а затим су дали опсег радног века са предусловима. После слушања, друга страна је смотала цртеже и рекла: „Желим технички предлог, што конкретнији, то боље“. Како се време затварања приближавало, стигао је инжењер из фабрике ауто делова, провео дуго разгледајући затвараче од легуре титанијума, питао за цену лаганог дизајна и процеса монтаже и оставио коментар пре него што је отишао: „Направићемо процену следећег квартала“.
На крају првог дана, тим је избројао: преко тридесет група је регистровало посетиоце, дванаест је село да преговара, од којих је шест конкретно тражило техничка решења или узорке. Овај број није био импресиван, али је структура била интересантна – далеко више људи питало се за стандарде и израду него за цене, и далеко више за решења него за попусте. Након што је почело затварање, екипа није одмах отишла, већ је стала на степеницама испред изложбене хале како би неко време уживала на поветарцу. Вече на Уралу брзо се охладило. Неко на степеницама је поново прелистао дневне белешке и рекао: „Људи овде не питају да ли можете то да урадите; питају које гаранције имате“.

У даљини, павиљон је још увек био осветљен, са неколико руских излагача који су подизали велике компоненте на камионе, а челичне сајле су биле затегнуте уз тихи звук. Небо још није било мрачно, а облаци су били обојени бледозлатом западном светлошћу. Овај град, изграђен на машинама и металургији, полако је светлео иза њих.

