Док је звоно на Бунду откуцало сат, продајни тим НАВИ Титанијума стајао је на платформи за посматрање преко реке, посматрајући хоризонт Пудонга осветљен неонским светлима једно по једно. Тим који је дуго био заузет на иностраним индустријским тржиштима одабрао је Шангај за своје најважније унутрашње путовање у години. Можда изгледа неочекивано, али има дубље значење. За њих Шангај није ни туристичка дестинација ни обично место за тим-билдинг, већ огледало – огледало које помаже тиму да види ниво индустрије, сопствену позицију и правац њиховог следећег путовања.
Први врхунац путовања био је „разговор о индустрији“ одржан на старом пристаништу Пуки. Тим је позвао неколико локалних ветерана са дугогодишњим искуством у спољној трговини да седе у поткровљу преуређеном из складишта, са темама које се крећу од промена у ефикасности прекограничне логистике до структуре саобраћаја независних прекоморских локација. Без говора, без дневног реда - само неколико лонаца чаја и целоноћна питања и одговори. Неко је питао, да ли је иностраним купцима индустријских производа попут титанијума више стало до цене или поверења? Присутни ветеран је дао једноставан одговор: купци кажу цену, али размишљају о ризику. Једна грешка у испоруци узрокује губитак на линији који далеко премашује разлику у цени тоне титанијума. Ова изјава натерала је многе младе продавце у дубоке мисли. Схватили су да износе понуде са којима су се више пута борили за преговарачким столом можда никада неће бити нешто што је клијент заиста тежио.
Овај приступ „описивања логике продаје из перспективе крајње тачке“ прошао је кроз читаво путовање у Шангај. Тим је одвојио пола дана да посети локалну фабрику комплетних машина која производи опрему за производњу водоника са електролизом воде. У радионици, продавци су видели како се њихове титанијумске аноде убацују у електролитичке ћелије купаца, издржавајући двострука испитивања струје и корозије током рада. Инжењер задужен за техничку подршку чучао је поред опреме, показао на површину аноде и рекао да квалитет премаза неће писати у уговору од стране наручиоца, већ ће опрема одговарати за купца. Ове речи су дуго заћутале гледаоце. По први пут су тако интуитивно схватили да ће свака анода и сваки вијак који су продали на крају бити уграђени у систем поверења купаца на тих, али искрен начин.
Оно што је шокирало тим чак и више од радионице била је „дубока провера независних сајтова“ која није јавно обелодањена. Тим је изложио стварне податке из прошле године о Гоогле оглашавању, прихватању упита и развоју садржаја, прегледавајући сваку ставку на столу. Неки су истакли да је одређена основна категорија имала константно високу стопу посете само једне странице на одредишним страницама, са проблемом у томе што су странице само наслагале параметре без решавања питања апликације која су клијентима заиста стало; Неки су открили да европски купци проводе знатно више времена читајући техничке беле књиге од купаца из Северне Америке, што указује на то да стратегије садржаја треба да буду слојевите; Други су извршили специјалну анализу кључне речи која се недавно појавила за лицитирање „одрживи ланац снабдевања“, сугеришући да независне локације брзо допуњују релевантан садржај угљеника и еколошке сертификате. Ова дискусија није имала закључак, али је свима јасно ставила до знања једну ствар: након повратка, садржај и структура независних сајтова ће вероватно требати велику ревизију.
Најблажи део путовања у Шангај дошао је у кишним уличицама Зхујиајиаоа. Тог дана је падала киша, а екипа није планирала никакве активности, пуштајући да се сви у малим групама разиђу на камене путеве воденог града. Неки су провели цело поподне у чајџиници на мосту, гледајући како капи кише падају на реку; Неки су ушли у мале продавнице у којима се продају плави штампани материјал, бирајући неколико специјалних поклона за купце у иностранству; Други су само стајали на мосту и посматрали чамце, не радећи ништа. Вођа турнеје је рекао да је продаја професија под високим притиском; перформанс је и лек против болова и завој. Одвојити тренутак да се ослободите простора није опуштање, већ допуштање напетом расуђивању да поврати отпорност. Овај тим, који је дуго јурио за бројкама, на финој киши Јиангнан-а, ретко је повратио осећај за сам живот - и управо је то самопоуздање које је најлакше превидети када се служи врхунским индустријским клијентима.
Врхунац путовања дошао је на „годишњој дискусији о смеру“ одржаној у ресторану Бунд Риверсиде. Није било прослављених транспарента, није било признања за перформансе – само су се десетине људи окупиле око дугачког стола, расправљајући на која тржишта желе да се фокусирају следеће године, производе које желе да усаврше и слабости које желе да реше. Неки су сугерисали да би више енергије требало посветити новој енергији за подршку на тржиштима Јужне Америке у развоју; Неки су предложили фокусирање на мале улазне тачке као што је „примена титанијумских анода у електролизи воде за производњу водоника“, доводећи технички садржај на најдубљи ниво у индустрији; Други су рекли да је боље да се позабавимо нишном индустријом у Европи уместо да нападамо са свих страна. Што је тема постајала све конкретнија, а правац је постепено постајао јаснији. Иза прозора су текла светла реке Хуангпу; унутра је група људи била озбиљна по питању будућности.
У ноћи растанка, тим је одржао малу церемонију поред реке: свака особа је записала једну ствар коју је највише желела да постигне следеће године на папирић, пресавила га и ставила у корпу од бамбуса коју су донели из Зхујиајиаоа. Без читања наглас, без надзора, само тихо стављање у корпу. Вођа је рекао, није циљ да се виче, већ да се верује. Поверење је у срцу, а пут је под вашим ногама.
Сада се ова корпа од бамбуса вратила у компанију са тимом и наводно је постављена на најистакнутије место у канцеларији. Плима реке Хуангпу наставља да расте и пада дању и ноћу, а циклуси тржишта титанијума се понављају, али тим за продају титанијума НАВИ верује да све док је правац прави и мало спорији, они на крају могу доћи до даље луке. Путовање у Шангај није променило њихове производе, али је променило начин на који група људи гледа на свет – а у овој индустрији, перспектива света често представља границе наруџби.
