Економија водоника расте широм света због одрживих енергетских циљева и индустријске декарбонизације. ПЕМ, који раздваја воду на водоник и кисеоник користећи обновљиву енергију, покреће овај процес. ПЕМ електролизатори производе водоник ефикасно, компактно и брзо, али њихова економска одрживост зависи од титанијум анода.
1.Специфицатион
Општи облици: плоча, шипка, мрежа, цев или прилагођавање
Премаз: Класична формула ИрО2-Та2О5, Ру-Ир, Пт или прилагођавање
Електрохемијска реакција: Реакција еволуције кисеоника/хлора/водоника
Интерни код: НАВИ-1-001
Бренд: НАВИ Титаниум®
Основни материјал: чисти титанијум Гр1
Напредна поља НАВИ: ПЕМ, ПЦБ, третман отпадних вода итд.
2. Водич за куповину
(1) Процес
НАВИ Титаниум (од 2008) може да обрађује према вашим цртежима дизајна
(2) Бесплатан узорак
НАВИ Титаниум нуди бесплатан узорак за опште спецификације
(3) Технолошка подршка
Професионални један-за-једну услугу, бесплатан дизајн, добродошли да нас контактирате
Технологија титанијумских анода је еволуирала од дебелих плоча до више-слојних структура дизајнираних за оштре киселе услове и високе електрохемијске потенцијале током последњих 30 година. Овај напредак одражава покушаје индустрије да минимизира потрошњу племенитих метала, побољша оперативну издржљивост и смањи капиталне трошкове који су дуго ограничавали велику-примену ПЕМ-а.
Разумевање овог техничког пута показује докле је индустрија стигла и где се још увек појављују револуционарна открића, посебно у смањењу количине иридијума и платине без жртвовања перформанси или дуговечности.
Како је технологија титанијумских анода еволуирала од густих плоча до напредних ПЕМ компоненти?
Током 1970-их и 1980-их, дебеле титанијумске плоче су коришћене за прикупљање анодне струје у првим ПЕМ електролизерима за воду. Иако су ове чврсте плоче биле веома добре у отпорности на рђу у киселој клими коју стварају мембране за размену протона, имале су много проблема. Њихова структура није дозвољавала води да дође до места катализатора и да мехурићи кисеоника побегну, што је довело до већег пренапона и ниже ефикасности.
Рана ограничења густе плоче у електрохемијским перформансама
Током електролизе, густе титанијумске плоче отежале су кретање масе. Како су се на површини катализатора формирали мехурићи кисеоника, тешко су се отргли и пробили кроз чврсту подлогу. Ово накупљање мехурића повећало је локализовани отпор, што је значило да су оператери морали да користе веће напоне да би задржали циљну густину струје. Истраживање раних 2000-их показало је да ова ограничења преноса масе могу бити узрок 15 до 25 процената свих губитака напона у системима прве{6}}генерације.
Поред проблема са перформансама, густим плочама су били потребни дебели слојеви вредних металних катализатора да би се достигли одговарајући нивои активности. Произвођачи обично стављају 2 до 5 мг/цм² чистог иридијума или иридијума-богате слојеве када нема пора да би се побољшала корисна површина. Иридијум је један од најређих елемената на Земљи и последњих година је коштао преко 4.000 долара по унци. Због ових захтева за оптерећење, пројекти са више-мегавата нису били могући јер су били прескупи.
Прелазак на функционалне порозне архитектуре
Када је индустрија прешла на порозне титанијумске подлоге, то је био велики корак напред. Инжењери су направили тродимензионалне путеве за воду и гас да улазе и излазе додавањем контролисаних пора путем синтеровања праха или других напредних метода производње. Ове порозне структуре од титанијума, које се често називају порозним транспортним слојевима (ПТЛ) у ПЕМ електролизерима, учиниле су кретање масе много бољим.
Титанијумске аноде које су порозне обично имају нивое порозности између 30 и 50 процената, а величине пора су између 10 и 100 микрометара. Ова структура олакшава брзо одвајање мехурића и има много више електрохемијски активне површине од густих плоча. Теренски тестови су показали да прелазак са густих на порозне површине може смањити пренапоне ћелија за 80 до 150 миливолти при нивоима струје од 2 до 4 А/цм². Ово доводи до мерљивих побољшања ефикасности целог система електролизера.
Интеграција у модерне склопове мембранских електрода
Савремени ПЕМ системи укључују титанијумске аноде као интегралне компоненте склопа мембранске електроде (МЕА), где оне функционишу на интерфејсу између мембране за размену протона и слоја катализатора за еволуцију кисеоника. Ово позиционирање захтева материјале који истовремено обезбеђују електричну проводљивост, хемијску стабилност, механичку подршку и оптимизовану динамику флуида.
Модернатитанијум анодаконструкције морају да издрже континуирани рад на потенцијалима већим од 1,8 волти у односу на реверзибилну водоничну електроду уз одржавање контакта са киселим срединама (пХ < 2) на температурама између 50-90 степени. Ови захтевни услови елиминишу већину алтернативних материјала, постављајући титанијум и његов оксидни слој-отпорни на корозију као индустријски стандард. Еволуција од једноставних плоча до пројектованих порозних структура омогућила је тренутну генерацију компактних ПЕМ електролизера-велике густине снаге, способних за динамичан рад који допуњују варијабилне обновљиве изворе енергије.
Развој титанијумске подлоге: од традиционалних плоча до порозних и градијентних структура
Један од најважнијих техничких открића у производњи ПЕМ водоника је развој базе. Свака нова верзија технологије на бази титанијума је поправила одређене проблеме са перформансама, додајући нове изазове и трошкове производном процесу.
Прва-генерација густих титанијумских подлога
У почетку су комерцијални ПЕМ системи били изграђени на чврстим титанијумским плочама које су биле уобичајене у то време. Произвођачи су обично користили титанијум који је био комерцијално чист степен 1 или 2 и ваљан до дебљине од 0,5 до 2,0 милиметара. Ови материјали су били веома добри у отпорности на рђу и провођењу струје, али нису имали никакву површину изнутра, тако да се сва каталитичка активност одвијала споља.
Због овог ограничења, перформансе су се морале одрећи да би се утоварили племенити метали. Да би добили стопе производње водоника које су корисне у индустрији, дизајнери система би могли да се баве нижом густином струје и умереним оптерећењем катализатора, или би могли да додају дебеле, скупе слојеве иридијума. Ниједан избор није био-исплатив за употребу великих размера-, што је навело истраживаче да погледају друге архитектуре супстрата.
Друга-генерација униформног порозног титанијума
Када је уведена технологија синтерованог титанијума у праху, направљене су подлоге са мрежама пора које су све биле повезане једна са другом. У већини производних процеса, сферичне честице титанијума се пресују заједно под контролисаним условима, а затим се загревају на између 900 степени и 1200 степени да би се формирале металуршке везе уз задржавање порозности.
Ови једнолично порозни дизајни су одмах показали да раде боље од других. Вода је могла ући дубоко у базу и доћи до честица катализатора које су биле раширене у три димензије уместо да буду само на врху. Кисеонички мехурићи који су се формирали у порозној мрежи могли су да изађу на више начина, што је смањило пад напона који долази са блокадом гаса. Чак и уз ове предности, уједначене порозне подлоге донеле су нове проблеме.
Структуре пора које су дизајниране да се брзо ослободе мехурића могу временом ослабити или их учинити мање способним да проводе електричну енергију. Било је тешко уравнотежити ове различите потребе на једној јединственој структури, што је довело до истраживања сложенијих градијентних архитектура.
Трећа{0}}генерација Градијентног модификованог порозног титанијума
Врхунске компаније као што је НАВИ Титаниум користе технологију супстрата која има различите нивое порозности који се могу подесити да задовоље различите функционалне потребе на различитим дубинама. Ове напредне структуре имају више рупа у близини контакта катализатора да би се добила најактивнија површина и формирање мехурића, и мање рупа према струјном колектору да би се постигла најбоља електрична проводљивост и механичка крутост.
Да бисте направили градијентне структуре, морате пажљиво управљати дистрибуцијом величине честица праха, профилима притиска компресије и параметрима синтеровања. Континуирани градијенти порозности могу се направити комбиновањем слојева титанијумовог праха са различитим својствима или коришћењем посебне обраде. Иако их је теже направити, градијентне подлоге могу имати механичка својства гушћих структура и велику површину равномерно порозних материјала.
Лабораторијско тестирање и комерцијалне инсталације су показале предности градијентног дизајна. Ови су се побољшалититанијум анодаподлоге пружају 5-8% бољу ефикасност од униформних порозних алтернатива при једнаким оптерећењима племенитих метала, уз очување механичке издржљивости током хиљада сати рада, укључујући поновљене циклусе старт-стоп.
Како су титанијумски анодни премази напредовали од слојева чистог иридијума до композитних филмова са ниским-оптерећењем?
Заштитни и каталитички премази нанети на подлоге од титанијума претрпели су подједнако драматичну еволуцију. Свака генерација технологије премаза је настојала да уравнотежи три критична параметра: електрохемијску активност за еволуцију кисеоника, стабилност у тешким условима рада и потрошњу племенитих метала.
Рани дебели{0}}премази од чистог иридијума
ПЕМ електролизери прве-генерације су користили релативно дебеле слојеве чистог иридијума или иридијум оксида примењених методама термичке разградње. Техничари би припремили растворе прекурсора који садрже соли иридијума, нанели их на титанијумске подлоге четком или прскањем, а затим термички разложили премаз на температурама око 450-550 степени. Вишеструки циклуси наношења стварају дебљину премаза од 2-8 микрометара са садржајем племенитих метала од 2-5 мг/цм².
Превлаке од чистог иридијума су пружиле одличну активност за реакцију еволуције кисеоника и показале разумну стабилност, али њихов висок садржај племенитих метала створио је озбиљне баријере за трошкове. Један 1 МВ ПЕМ електролизер може да садржи 200-400 грама иридијума, што представља 25.000-50.000 УСД трошкова материјала по недавним тржишним ценама. Скалирање на производне капацитете на нивоу гигавата предвиђене за индустријски водоник захтевало би годишњу потрошњу иридијума која би премашила укупну глобалну производњу рударства, стварајући очигледна ограничења у снабдевању.
Бинарни и тернарни системи мешаних металних оксида
Истраживачи су открили да би укључивање додатних металних оксида могло да продужи каталитичку ефикасност иридијума док истовремено смањује његово апсолутно оптерећење. Бинарни системи који комбинују иридијум са оксидима тантала, калаја или рутенијума добили су комерцијално усвајање 2010-их. Ови мешани метални оксиди су обично одржавали 40-70% масеног садржаја иридијума док су постизали упоредиве или супериорне перформансе са премазима од чистог иридијума.
Додавање секундарних металних оксида пружило је вишеструке предности осим једноставног разблаживања. Тантал оксид, посебно Та₂О₅, побољшава стабилност премаза и електричну проводљивост док делује као структурна матрица која ефикасније распршује иридијум. Неке формулације су укључивале рутенијум оксид због његове високе унутрашње каталитичке активности, иако је забринутост због ниже стабилности рутенијума под анодним условима ограничила његову концентрацију на испод 20-30%.
Композитни премази са ниским нано{0}}оптерећењем
Инжењеринг премаза на наносмеру је у великој мери смањио употребу племенитих метала. Напредне методе таложења, укључујући ПВД, више-обликовање са јонима и ултразвучни премаз спрејом, омогућавају прецизну величину честица катализатора, дистрибуцију и густину пуњења.
Композитне превлаке четврте-генерације од НАВИ Титаниум-а смањују оптерећење племенитих метала за 30-60% у поређењу са постојећим методама. Ови системи користе 0,05-0,5 мг/цм² комбинације платине/иридијума, прилагођене радним околностима и потребама перформанси. Високо дисперговане наночестице максимизирају однос површине{7}}и запремине, оптимизоване интеракције катализатора и подршке побољшавају ефикасност коришћења, а заштитни слојеви спречавају растварање или агломерацију племенитих метала, драматично смањујући оптерећење.
Теренско тестирање је показало да ови премази са малим-премазима могу надмашити системе са дебелим-слојним системима и остати стабилни 10,000+ сати. Смањење концентрације племенитих метала за 50% уз задржавање перформанси може смањити трошкове титанијумских анода за 35–45%, ојачавајући пословни случај за велике-пројекте ПЕМ водоника.
Еволуција инжењеринга интерфејса титанијумске аноде за већу стабилност ПЕМ електролизера
Осим порозности подлоге и састава превлаке, интерфејс између титанијумске подлоге и катализатора племенитих метала се појавио као критична детерминанта дугорочне{0}}трајне стабилности и стопа деградације перформанси.
Разумевање механизама за отказивање интерфејса
Рани комерцијални системи су често искусили прерано смањење перформанси које је праћено раслојавањем премаза, пасивизацијом подлоге или формирањем микропукотина. Ови начини отказа обично су настали на интерфејсу титанијума-катализатора, где су се конвергирали механички напони, електрохемијски потенцијали и хемијска окружења.
Природни оксидни слој титанијума, иако пружа одличну отпорност на корозију у многим применама, може да расте и да се згушњава под анодном поларизацијом, повећавајући електрични отпор и смањујући адхезију премаза. Овај феномен пасивације постаје посебно проблематичан током потенцијалних циклуса или прекида струје када површина титанијума доживљава наизменичне услове оксидације и редукције. Током стотина или хиљада циклуса, растући слој оксида може створити довољно механичког напрезања да одвоји премазе катализатора.
Мулти-Технологија прелаза градијента у више слојева
Модернатитанијумске анодекористите сложене прелазне слојеве да премостите неусклађеност својстава каталитичког премаза-титанијумске подлоге. Ови међуслојеви користе једињења која су проводљивија од титанијум оксида, а ипак лепљивија од катализатора племенитих метала.
Уобичајени прелазни дизајн има метал титанијума у основи, затим ТиН за проводљивост и адхезију, затим Та₂О₅ за стабилност и проводљивост и на крају каталитички премаз на бази иридијума{0}}. Сваки контакт је дизајниран да минимизира дисконтинуитет својстава који може изазвати механички стрес или раслојавање.
НАВИ Титаниум-ови више-слојни прелазни системи са градијентом користе ултразвучни премаз, више-лучни композит и прилагођене секвенце прелазних слојева. Ови дизајнирани интерфејси карактеришу повлачење{3}}снаге адхезије изнад 20 МПа и ниско повећање отпора после 10.000 сати. Прелазни слојеви спречавају пасивизацију подлоге и механички обрађују неусклађеност температурног циклуса у термичком ширењу.
Напредна карактеризација интерфејса и контрола квалитета
Еволуција инжењеринга интерфејса је омогућена комплементарним напретком у техникама карактеризације. Савремени произвођачи користе скенирајућу електронску микроскопију за испитивање морфологије интерфејса у нанометарској резолуцији, енергетску{1}}дисперзивну Кс- спектроскопију за мапирање расподеле елемената преко интерфејса и спектроскопију електрохемијске импедансе да квантификују еволуцију отпорности интерфејса током убрзаних тестова старења.
Ове аналитичке могућности омогућавају инжењерима да повежу микроструктуру интерфејса са-дугорочним перформансама, водећи итеративна побољшања у процесима таложења и одабиру материјала. Протоколи за контролу квалитета сада рутински укључују тестирање-специфично за интерфејс поред једноставног мерења дебљине премаза или површинског састава, обезбеђујући да производне компоненте испуњавају строге захтеве за издржљивост пре интеграције у електролизер.
Будуће иновације титанијумских анода доводе до смањења трошкова у великим{0}}системима водоника
Технологија титанијумске аноде мора да еволуира кроз бројне димензије да би произвела гигавате водоника. Неколико интригантних истраживачких путева се сели из лабораторије на тржиште.
Ултра-Системи за пуњење са ниским садржајем племенитих метала
Циљ текућег истраживања је да се смањи оптерећење иридијумом на 0,1 мг/цм² уз задржавање индустријских перформанси. Технике таложења атомског слоја које стварају једнослојно или скоро једнослојно -једнослојно покривање катализатора, дизајн са једним-атомским катализатором који максимизира ефикасност коришћења атома и материјали за подршку катализатора који побољшавају стабилност и активност племенитих метала путем електронских или геометријских ефеката су под истрагом.
Системи ултра-ниског оптерећења су технички тешки. Како количина катализатора опада, конзистентна покривеност је кључна јер голи делови подлоге пасивирају и смањују перформансе. Тањи слојеви имају мању резерву материјала против дезинтеграције или механичких оштећења, што отежава трајност премаза. Упркос овим изазовима, комерцијализација би могла да смањи цене племенитих метала за 70–80% у поређењу са уређајима са малим{6}}оптерећењем, мењајући економију ПЕМ-а.
Алтернативни катализаторски материјали и архитектуре
Дугорочно, одржива синтеза водоника захтева активне, стабилне катализаторе еволуције кисеоника који уклањају или смањују употребу племенитих метала. Проучавају се оксиди прелазних метала, мешани хидроксиди метала и хетероструктурирани материјали са елементима-обилним земљом у високој-активности и стабилним дизајном.
Многа интригантна једињења имају добре резултате у лабораторијском тестирању, али већина се брзо разграђује у киселим окружењима са високим{0}}потенцијалом ПЕМ. Затварање овог јаза у стабилности је кључно питање развоја алтернативног катализатора. Кроз допинг материјала, заштитне премазе и само{3}}композиције које поправљају локализована оштећења током рада, постепено побољшање се наставља.
Интелигентна производња и дигитални системи квалитета
Будућа производња титанијумских анода ће користити технологију дигиталне производње за-надгледање процеса у реалном времену, прилагодљиву контролу и предвиђање квалитета. Алгоритми машинског учења обучени на подацима из прошлости могу открити мале промене процеса које одговарају разликама у перформансама, омогућавајући превентивно исправљање кварова.
НАВИ Титаниум усваја интелигентне производне системе који укључују податке сензора са опреме за таложење, аутоматску процену униформности оптичког премаза и електрохемијско тестирање репрезентативних узорака. Ове дигиталне технологије бележе квалитет сваке производне серије и оптимизују процесне могућности користећи податке. Решења дигиталног квалитета биће потребна да би се одржале перформансе на хиљадама анодних склопова како се обим производње повећава да би се задовољила потражња за водоником.
Интеграција са дизајном електролизера следеће-генерације
Нови дизајни електролизера захтевају и омогућавају иновације титанијумских анода. Високо{1}}ПЕМ системи на 120-180 степени нуде ефикасност, али им је потребна додатна стабилност материјала. Електролизатори високог притиска од 50-100 бара-минимизирају трошкове компресије, али им је потребна јака механичка конструкција. Неопходна је производња софистицираних тродимензионалних геометрија за интегрисане аноде у пољу струјања које прикупљају струју и контролне флуиде.
Свака иновација{0}}на нивоу система захтева софистицирану технологију титанијумских анода. Како се конфигурације електролизера диверзификују изван данашњих доминантних дизајна, добављачи који могу брзо да модификују дизајн супстрата, композиције премаза и инжењеринг интерфејса добиће предности на тржишту.
Закључак
Технологија затитанијумске анодеје прешао дуг пут, од дебелих плоча до градијентних структура са премазима катализатора наноразмера. Ово је невероватно достигнуће у инжењерству материјала. Овај напредак је настао због потребе да се користи што је могуће мање вредног метала, а да се перформансе и чврстоћа и даље одржавају довољно високими за пословну употребу.
Савремени титанијумски анодни уређаји показују да се поузданост може побољшати док се трошкови одржавају на ниским. У поређењу са првом генерацијом технологија, композитни премази са малим{1}}оптерећењем, дизајнирани интерфејси и побољшане порозне површине смањили су цену анода за 40–50% и учинили да трају дуже од 10.000 сати.
Побољшање технологије титанијумске аноде биће кључно за постизање циљева трошкова који су конкурентни водонику на бази фосилног{0}}с обзиром да економија водоника иде од тестних пројеката до-велике употребе. Технолошке основе изграђене током 30 година истраживања дају нам наду да ће већи напредак олакшати увођење одрживих енергетских промена које су тако потребне нашој економији и животној средини.
ФАК
1. Шта чини титанијум пожељним материјалом супстрата за ПЕМ аноде за електролизу воде?
Титанијум обезбеђује јединствену комбинацију својстава неопходних за аноде ПЕМ електролизера: одличну отпорност на корозију у киселим срединама, високу електричну проводљивост, механичку чврстоћу да издржи компресију склопа и способност формирања стабилних интерфејса са премазима катализатора племенитих метала. Алтернативни материјали као што је нерђајући челик брзо кородирају под анодним потенцијалима у киселим условима, док материјали на бази угљеника- оксидирају при високим потенцијалима потребним за еволуцију кисеоника. Заштитни оксидни слој титанијума остаје стабилан у релевантном опсегу потенцијала, истовремено омогућавајући електричну проводљивост, што га чини јединим практичним материјалом супстрата за дуготрајан-рад ПЕМ.
2. Како структуре градијентне порозности побољшавају перформансе титанијумских анода у поређењу са униформним порозним подлогама?
Титанијумске анодне подлоге са градијентом порозности оптимизују различите функционалне захтеве на различитим дубинама унутар структуре. Већа порозност у близини интерфејса катализатора максимизира електрохемијски активну површину и олакшава брзу нуклеацију и ослобађање мехурића кисеоника, смањујући губитке напона услед акумулације гаса. Нижа порозност према страни колектора струје одржава електричну проводљивост и механичку чврстоћу, обезбеђујући ефикасан транспорт електрона и структурни интегритет. Ова архитектура омогућава истовремену оптимизацију конкурентских параметара које униформне структуре морају да угрозе, што обично резултира побољшањем ефикасности од 5-8% при еквивалентном оптерећењу племенитим металима.
3. Који технолошки напредак је омогућио драматично смањење оптерећења иридијумом за аноде ПЕМ електролизера?
Вишеструке комплементарне иновације су омогућиле смањење племенитих метала: напредне технике таложења као што су ПВД и ултразвучни премаз стварају високо дисперговане катализаторе наночестица са максималном површином; пројектована порозност супстрата повећава ефективно коришћење катализатора дистрибуцијом активних места кроз тродимензионалне структуре-; оптимизоване композиције бинарног и тернарног катализатора побољшавају интринзичну активност иридијума кроз синергистичке ефекте са секундарним металима; а заштитни прелазни слојеви спречавају растварање катализатора и пасивизацију супстрата што је претходно захтевало вишак резерви племенитих метала. Овај комбиновани напредак смањио је типично оптерећење иридијумом са 2-5 мг/цм² у системима прве генерације на 0,1-0,5 мг/цм² у савременим дизајнима, уз одржавање упоредивих перформанси.
Партнер са НАВИ Титаниум – Вашим поузданим добављачем титанијумских анода за ПЕМ системе следеће-генерације
Како ПЕМ индустрија водоника убрзава ка примени{0}}размера гигавата, у партнерству са искуснимтитанијум анодадобављач постаје критичан за успех пројекта. НАВИ Титаниум Метал Тецхнологи Цо., Лтд стоји на челу четврте-генерације ниске-индустријализације премаза од племенитих метала, трансформишући-најсавременије лабораторијске концепте у проверене процесе масовне производње. Наше титанијумске аноде обложене платином/иридијумом-остварују 30-60% смањење оптерећења племенитих метала у поређењу са конвенционалним дизајном, значајно смањујући трошкове система уз одржавање доследних перформанси кроз 10,000+ сати непрекидног рада.
Са подесивим спецификацијама Пт/Ир премаза (0,05-0,5 мг/цм²) прилагођеним вашим специфичним радним условима и врхунском издржљивошћу премаза постигнутом власничким вишеслојном технологијом прелаза градијента, НАВИ Титаниум обезбеђује перформансе и поузданост које ваш пројекат захтева. Контактирајте наш технички тим данас наSales@bloomtechz.comда разговарамо о томе како наша напредна решења титанијумских анода могу оптимизовати дизајн вашег електролизера и убрзати ваш пут ка комерцијалној производњи водоника.
Референце
1. Цармо, М., Фритз, ДЛ, Мергел, Ј., & Столтен, Д. (2013). "Свеобухватан преглед електролизе воде ПЕМ." Интернатионал Јоурнал оф Хидроген Енерги, 38(12), 4901-4934.
2. Бернт, М., Сиебел, А., & Гастеигер, ХА (2018). „Анализа губитака напона у ПЕМ воденим електролизерима са малим оптерећењима метала платинске групе.“ Јоурнал оф Тхе Елецтроцхемицал Социети, 165(5), Ф305-Ф314.
3. Цхеревко, С., Геигер, С., Касиан, О., Кулик, Н., Гроте, ЈП, Саван, А., & Маирхофер, КЈ (2016). „Реакције еволуције кисеоника и водоника на електродама танког филма Ру, РуО2, Ир и ИрО2 у киселим и алкалним електролитима.“ Катализа данас, 262, 170-180.
4. Аиерс, КЕ, Андерсон, ЕБ, Цапуано, Ц., Цартер, Б., Далтон, Л., Ханлон, Г., & Реннер, М. (2010). „Истраживање напредује ка ниско{12}}економичној,-ефикасној ПЕМ електролизи.“ ЕЦС Трансацтионс, 33(1), 3-15.
5. Сцхулер, Т., Кимура, Т., Сцхмидт, ТЈ, & Буцхи, ФН (2020). „Ка генеричком разумевању кинетике реакције еволуције кисеоника у електролизи воде полимерног електролита.“ Енерги & Енвиронментал Сциенце, 13(7), 2153-2166.
6. Мо, Ј., Канг, З., Ианг, Г., Реттерер, СТ, Цуллен, ДА, Тоопс, ТЈ, & Зханг, ФИ (2016). „Танки течни/гасни дифузиони слојеви за високо{14}}ефикасну производњу водоника цепањем воде.“ Апплиед Енерги, 177, 817-822.
